Insulinska rezistencija-kako se leči, koji su simptomi i šta treba jesti?

Insulinska rezistencija označava metaboličko stanje koje može da dovede do brojnih komplikacija ili dijabetesa tipa 2, a nastaje kao posledica dugotrajne više koncentracije glukoze i insulina u krvi. U nastaku teksta saznajte sve o insulinskoj rezistenciji.

Isulinska rezistencija- šta je to?

Mnoge namirnice koje svakodnevno unosimo, bogate su ugljenim hidratima. On njih nastaje glukoza u organizmu, a samim tim se i njena koncentracija u krvi povećava.

Uz unos ugljenih hidrata pankreas dobija signal da izluči insulin u krv, a čija uloga je da pokupi glukozu i unese je u ćelije, što dovodi do regulacije nivoa glukoze i insulina u krvi.

Pomoć isulinu pruža posebna grupa ćelija koja poseduje na svojoj površini molekule -receptore uz pomoć kojih prepoznaje insulin koji se kači i ulazi zajedno sa glukozom u njih.

Međutim, razni nepovoljni faktori mogu da dovedu da se ti repeptori na ćelijama smanje ili izgube. To dovodi do posledice da ne prepoznaju insulin, koji nema za šta da se veže, i ostaje u krvi zajedno sa glukozom nagomilavajući se sve više i više.

Na taj način nastaje metaboličko stanje koje se naziva insulinska rezistencija.

Simptomi insulinske rezistencije

Simptomi insulinske rezistencije su često zbunjujući jer nisu jasni i specifični. Nedostatak sna, premor, manjak koncentracije i pospanost mogu da budu okidači za razne probleme, pa ne mogu biti jasan pokazatelj insulinske rezistencije.

Međutim, udruženi sa drugima, mogu najaviti da je došlo do povišenog šećera u krvi, pa dodatni simptomi insulinske rezistencije mogu biti:

• Potreba za rafinisanim ugljenim hidratima
• Višak masnih naslaga u predelu stomaka, bokova i struka
• Česta i pojačana žeđ i pojačana glad
• Rapidno dobijanje na težini
• Neredovni menstrualni ciklusi
• Povišen krvni pritisak
• Povišen holesterol
• Depresija

Ako primetite kod sebe neke od ovih simptoma, kao i da se učestalo javljaju, savet lekara je da preventivno uradite analizu krvi.
Kako insulinska rezistencija nema specifične simptome koji ukazuju da je imate, upravo preventivne analize krvi mugu biti od ključne važnosti da se ona na vreme otkrije.

Kako se računa insulinska rezistencija?

Da bi se potvrdila insulinska rezistencija, ili dijabetes tip 2, potrebno je uraditi nekoliko nezavisnih analiza i pregleda.
Test insulinske rezistencije obuhvata:

• Test glukoze – merenje nivoa šećera u krvi
• Test tolerancije na glukozu (OGTT test)- merenje nivoa insulina i glukoze u krvi u periodu od 120 minuta nakon pijenja rastvora glukoze
• Test lipidnog statusa- analizu triglicerida i ukupnog holesterola u organizmu
• Test hemoglobin A1c- merenje prosečnog nivoa šećera u krvi u poslednjih 90 dana

Bitno je naglasiti da se dijaznoza i tačna terapija mogu prepisati jedino od strane stručnog lica koje će nakon očitanih rezultata u obzir uzeti i pacijentovu istoriju eventualnih bolesti i postojeću anamnezu.

Referentne vrednosti u krvi kod insulinske rezistencije

Referentne vrednosti kojima se potvrđuje insulinska rezistencija mogu da se razlikuju u zavisnosti od laboratorije do laboratorije, kao i metoda uz pomoć kojih su analize rađene.

Samim tim će i tumačenje rezultata biti različito, te je potrebno da ih sveobuhvatno tumači odgovarajući lekar.

Ishrana kod insulinske rezistencije

Nakon potvrde da se radi o insulinskoj rezistenciji, prvi i najvažniji korak je definisanje pravilne ishrane uz eliminaciju određene grupe namirnica da bi se nivo koncentracije i insulina u krvi držao pod kontrolom.

Osobe kod kojih je potvrđena insulinska rezistencija treba da:

• Smanje u potpunosti unos prostih šećera i ugljenih hidrata
• Imaju više manjih, a češćih obroka tokom dana
• Unose hranu bogatu hranjivim vlaknima
• Izbegavaju jelo minimum 12 do 16 sati tokom

Šta jesti od namirnica za insulinsku rezistenciju?

Spisak namirnica za insulinsku rezistenciju može se razlikovati od osobe do osobe, u osnosu na zdravstveno stanje i anamnezu.
Iako doktor određuje precizan individualni režim za svakog pacijenta, spiskom će sigurno biti obuhvaćen unos namirnica kao što su:

• Voće i povrće
• Mahunarke
• Razna kvalitetna ulja
• Orašasti plodovi
• Proteini uneti jedenjem visoko kvalitetog životinjskog mesa
• Bezglutenske žitarice

Postoji li lek za insulinsku rezistenciju?

Kao što važi i za svako stanje, potvrda insulinske rezistencije u što ranijem stadijumu pruža veće šanse da izlečenje ili stavljanje stanja pod kontrolu i sprečavanje nastanka dodatne gojaznosti, dijabetesa ili nekih ozbiljnijih hroničnih oboljenja.

Uz adekvatnu ishranu su veoma bitni i:

- Dovoljan unos tečnosti
- Kvalitetan san
- Redovna fizička aktivnost
- Manjak stresa i izbegavanje stresnih situacija

Da bi se preventivno delovalo ili, pak, ubrzao proces stavljanja insulinske rezistencije pod kontrolu, važno je povećati unos suplemenata na bazi hroma, selena i alfa lipoinske kiseline.

Ovi minerali i antioksidanti su ključni za dotok energije u naše ćelije i njihovu odbranu od oksidativnog stresa. Pored regulacije glukoze u krvi, selen je od ključnog značaja za jačanje imunog odogovora na viruse i bakterije.

Bilo da vam je dijagnostikovana insulinska rezistencija ili, usled predispozicije za dobijanje želite preventivno da delujete, pojačajte unos usplementacije na bazi ova tri minerala i antioksidanta kako biste ojačali svoj organizam u potpunosti.

Da li je insulinska rezistencija izlečiva?

Jeste. U slučaju da se insulinska rezistencija otkrije na vreme, u potpunosti je izlečiva.

Ako se ne otkrije na vreme, ovo metaboličko stanje se može ceo život držati pod kontrolom. Lečenje obuhvata adekvatne terapije, promenu određenih životnih navika i odgovarajući režim ishrane.

Prevencija je pola zdravlja- mislite o tome! Idite na redovne lekarske preglede i kontrole, koristite proverenu suplementaciju. Na taj način ćete blagovremeno otkriti potencijalne zdravstvene komplikacije i početi na vreme da ih rešavate.